Исидора Секулић, једна је од најзначајнијих српских писаца, која је осим једног заиста плодоносног писца, важила, и и дан – данас важи најумнију Српкињу свог времена. По начину и стилу писања, али и темама о којима је писала Исидора је била жена испред свог времена, што јој, као што то обично и бива, њени савременици нису признавали.
Исидора је много путовала, и то у удаљене крајеве, што је и била инспирација за нека од њених дела. Она је ширила љубав и разумевање, али уз истовремено поштовање своје домовине.
Живела је у време великих политичих превирања и важних историјских догађаја – рођена у Војводини, преживела је Први светски рат и доживела присаједињење Војводине Краљевини Србији, али је након тога преживела и Други светски рат.
У тим временима писање о космополитизму као идеји у којој хумани и просвећени људи успостављају добре односе без обзира на националне, верске и државне границе, о свету у коме су сви људи пре свега грађани света, није било дочекано са одушевљењем.
Напада и оспоравана због космополитизма, Исидора је ипак трагала за решењем питања сродности и разлика између културе Срба и култура других народа.
“Она је решење тог проблема тражила на посебан начин”, сматра професор Српског језика Данијела Васић појашњавајући:
„Од Исидоре почиње у Србији књижевност без провинцијалних комплекса у односу на Европу, она је ударила темељ непосредном учешћу те књижевности у светским духовним збивањима.“
С друге стране, чини се да је Исидори пошло за руком да на креативан нацин споји два, реклоби се, изолована става у кохерентну целину (космополитизам и национализам – оба у позитивном смислу, сматра Васић.
„Ни до данас још нису до краја признате вредности онога што је таквим својим ставом унела у српску културу: негујући националну ноту, Исидора је била у исто време отворена и према европским вредностима са свим позитивним последицама које су отуда проистицале. Спољниизраз тога било је култивисање – како у животу, тако и у стваралаштву – љубави према лутањима и путовањима.“
На ову тему и сама Исидора је записала:
„Национализам је велика и опака ствар, не пита, неће да зна да је космополитизам по најчешће питање културе. Јер је култура само једна у целом човечанству, дакле по нужди космополитска и слава јој што је космополитска и уједињујућа бар она, кад ништа друго није, до данашњих дана. Култура богати људе, уметност је срећа људи, а среће су интернационалне, истоветно људске од почетка векова“.
*Текст је објављен у оквиру пројекта „Портрет: Исидора Секулић – жена која је померила границе“ који је суфинансирао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама. Ставови изнети у тексту не изражавају нужно ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама.
Leave a Reply