Земљиште представља незамењив ресурс од којег зависи опстанак на планети.
Човек својим деловањем често негативно утиче на стање земљишта.Сабијање
земљишта је један од великих проблема интензивне пољопривредне производње.
Пољопривредне машине су све теже и теже а услед великог броја прохода и
гажења повећава се њихов негативан утицај на овај процес.
„Сабијање негативно утиче на физичке , хемијске и биолошке особине земљишта.
Повећава се густина земљишта и отпор при обради , а смањује се аерисаност и
водопропустљивост. Повећано је површинско отицање воде, стварају се водолежи
а и ова земљишта су склонија ерозији.Погоршавају се и топлотне особине јер
долази до већих температурних колебања што делује стресно на саме биљке.
Долази и до већих губитака у азоту због повећања денитрификације и губитака
амонијачног облика азота. Смањује се усвајање фосфора и калијума због слабијег
развоја кореновог система. Због смањења макро пора у земљишту сабијање
негативно делује и на земљишне организме, пре свега на микробиолошку
активност што директно утиче на ослобађање хранива у земљишту. Смањење
аерације фаворизује штетне микроорганизме што води и повећању токсичних
материја у земљишту. Све наведено доводи до смањења приноса”,каже Горан
Дробњак из ПСС.
Сабијање земљишта може се свакако избећи редукованом обрадом, јер
земљишта у редукованој обради боље подносе сабијање земљишта него
класично обрађена земљишта а и сама редукована обрада мање утиче на само
сабијање. Употреба стајњака доводи до повећања опште порозности и тако
повећава отпорност земљишта на сабијање. Биљке примењене као зеленишно
ђубрење својим кореновим системом и заораном масом помажу такође повећању
порозности. Горан Дробњак из ПСС Рума каже да треба избегавати монокултуру,
радове на земљишту са већим процентом влаге, смањити површину гажења
употребом машина са већим радним захватом. Комбиновати више операција у
једном проходу.
“Такође потребно је смањити притисак у гумама и осовинско оптерећење трактора
и на тај начин смањити притисак на земљу. растресање земљишта на већим
дубинама путем подривања доприноси рабијању плужног ђона И стварању услова
за процеђивање сувишне воде и лакши продор кореновог система”, додаје
Дробњак.
Алтернативне агротехничке мере које дају резултате – модерни европски токови
Алтернативне агротехничке мере су оне које нису традиционалне. Раније смо
имали прпему земљишта за сетву, обраду и третирања, а сада и то да сачувамо
међуредни простор који може да се искористи као цветни појас где бораве
корисни организми који и опрашују, али и уништавају оне инсекте који чине штете
на гајеним културама. У алтернативне агротехничке мере спада и здруживање
усева како би у што мањој количини користли вештачка ђубрива, смањили
употребу пестицида, односно ту агресивну обраду земљишта, како би сачували
његову плодност, кажу пољопривредни стручњаци. Милош Војновић
пољопривредник каже да на парцелама под појединим повртарским биљним
врстама има цветне појасеве што је допринело смањнеју штета од појединих
инсеката, а што је опет за резултат имало и смањење коришчења хемијских
препарата у заштии. Такође и обавезна анализа земљишта је дала свој резултат,
јер по савету стручњака користим само препоручену дозу хемисјких ђубрива која
је потребна гајеној биљној врсти. Поред тога што су улагања у куповину ђубрива
мања, чува се и животна средина, додаје Војновић“.
Аутор/З. Марковиновић
Текст је објављен у оквиру пројекта Модерна пољопривредна пракса – сигурани приноси који је суфинансиран средствима Општине Беочин, ставови у оквиру пројекта нужно не изражавају ставове суфинансијера пројекта.
Leave a Reply