Као један од одговор на временске услове који смањују приносе ратарских култура и утичу на
стање влаге у земљишту, предлаже се технологија рада по систему регенеративне пољопривреде.
То подразумева покровне и међуусеве, директну сетву основног усева и минимално коришћење
пољопривредних машина.
„Регенеративна пољопривреда, као савремена, али традицијом утемељена пракса, није само
начин обнове деградираног земљишта, већ је и визија пољопривреде која ради у складу са
природом, а не против ње. Данас, у светлу климатских промена и ограничених ресурса, неопходно
је да се усмеримо ка одрживијем и еколошки прихватљивијем приступу чија је кључна улога да, уз
контролисану испашу, смањену употребу хемијских средстава и модернији начин обраде
земљишта, првенствено побољшамо здравље земљишта, а самим тим повећамо његову плодност
и отпорност на сушу“,каже Санда Кљештановић саветодавац за органску пољопривреду.
Бенефити регенеративне ппроизводње

Бенефити од регенеративне производње који се потенцирају су мања потрошња горива,
побољшање квалитета земљишта и повећање количине хумуса.Проценат хумуса у земљишту је
веома низак, са пет процената у последњих неколико десетина година пао је на 2,3 процента, што
је велики проблем, а стручњаци кажу да је то резултат смањеног уноса стајњака и превелике
количине минералних ђубрива. То су показале анлаизе земљишта које су предходних година
радиле Пољопривредне стручне службе широм Војводине, а чији стручњаци су давали препоруке
уноса ђубрива за одређене биљне врсте које ће бити у наредном периоду.
Стање земљишта у нашој земљи је озбиљно нарушено,а што је земљиште лошијих
карактеристика, тиме се теже одупире климатским променама које се последњих година
манифестују кроз екстремне периоде суше и високих температура, до периода са обилним
падавинама у кратком року. Самим тим, климатске промене у комбинацији са лошим
управљањем земљиштем доводе до озбиљнијих последица на стање земљишта. Регенеративна
пољопривреда у центар пажње ставља очување земљишта, као једног од важних необновљивих
природних ресурса. У питању је скуп пракси и агротехничких мера којима се утиче на побољшање
целокупног стања земљишта, односно његових физичких, хемијских и биолошких особина. Ове
мере имају за циљ да побољшају здравље земљишта, повећају отпорност на климатске промене и
природну равнотежу у агроекосистему.
Аутор/З.Марковиновић
Текст је објављен у оквиру Пројекта Модерна пољопривредна пракса-сигурни приноси који је суфинансиран средствима Општине Беочин, ставови у овом пројекту нужно не изражавају ставове суфинансијера пројекта


Leave a Reply